This post is also available in: English (енглески) Русский (руски)
– Razgovor sa lekarom homeopatom, uzimanje homeopatske anamneze i propisivanje homeopatskih lekova.
Reč „homeopatija“ izvedena je iz grčkih reči homoios (sličan) i pathos (bolest).
Homeopatija je efikasna i naučno zasnovana metoda lečenja koja podstiče (stimuliše) prirodne sposobnosti čovekovog organizma na putu izlečenja. Princip homeopatije je da se „slično sličnim leči „.
Ovaj princip su poznavali i primenjivali Hipokrat i Paracelzius, ali ga je na praktičan način, u Evropi, razvio nemački lekar Samuel Christian Friedrich Hahnemann (1755-1843), pre skoro dva veka.
Hahnemann prevodeći knjigu o farmakologiji, čitao je o biljci Cinchona Officinalis (kinin), koja se koristila u lečenju malarije, pa je počeo da uzima dnevne doze biljke. Ubrzo je primetio da nakon uzimanja kinina oseća simptome malarije iako nije bio zaražen tom bolešću. Pitao se da li je to razlog zašto se malarija leči baš kininom. Hahnemann je potom testirao mnoge druge supstance na isti način – dajući doze zdravim osobama i primenjujući te supstance za lečenje bolesti sa sličnim simptomima. Pokušavao je da pronadje najmanju moguću dozu iz razloga što su supstance sa kojima je radio bile vrlo otrovne. Tako su nastali homeopatski lekovi u razlicitim potencijama (razblaženjima).Zbog postupka potenciranja homeopatija je metoda “bez lekova” jer se pacijentima ne daju hemijski proizvodi, pa zato nema ni nuspojava.
Homeopatski lekovi
Homeopatski lekovi deluju tako što podstiču odnosno stimulišu snagu osobe (princip vitalne sile) jer ta sila je ponekad sklona zaboravu. Ovaj podsticaj će pomoći celokupnoj ličnosti pacijenta da se očisti od svih posledica neravnoteže unutar njega koje su dovele do zdravstvenih tegoba. Petnaestak minuta pre i posle uzimanja leka ne sme se ništa stavljati u usta, čak ni voda, pasta za zube ili cigareta. Isto tako se preporučuje izbegavanje kafe, peperminta, nekih čajeva ili proizvoda koji sadrže mentol, eukaliptus, kamilicu ili kamfor jer oni mogu da ponište (antidotiraju) delovanje leka. Ako pacijent treba da uzima homeopatski lek u toku nekoliko sledećih dana, tada dobijen lek treba da čuva u metalnoj kutiji, daleko od bilo čega što ima jak miris, izvora magnetnih zračenja, mobilnih telefona, rentgen uređaja i TV ekrana. Ako osoba pod homeopatskim tretmanom putuje, mora paziti da homeopatski lekovi ne prođu kroz kontrolu X zracima.
Nakon što pacijent počne da uzima homeopatski lek može osetiti neke promene na sebi.Ponekad izgleda kao da se stanje pogoršava za jedno kratko vreme. To je dobar znak koji znači da homeopatski lek počinje da deluje. Takođe mogu ponovo da se jave stara stanja, stara po nekoliko decenija ali to se obično dešava u kratkom vremenskom periodu. Sve ovo ne treba da zbunjuje jer ova stanja će proći i ne smeju se suzbijati jer su oni veoma važan deo procesa lečenja. Ako bilo kakva reakcija u toku lečenja uznemiri pacijenta on treba da se što je moguće pre, posavetuje sa homeopatom za koga je važno da zna šta se dešava dok lečenje traje.
Dužina lečenja
Dužina trajanja lečenja zavisi od vrste tegoba od kojih pacijent pati kao i od individualnih osobina pacijenta. Nijedan homeopata ne može unapred da proceni tok lečenja dok ne sagleda, u toku dužeg vremena, kako pacijent reaguje na lekove koji su mu prepisani. Može da se desi da tegobe koje su se dugo razvijale ili trajale godinama, neće nestati odmah, mada brzo može doći do reakcije i delimičnog poboljšanja. Akutne tegobe mogu mnogo brže da se otklone.
Put izlečenja homeopatijom pokazuje da se simptomi kreću iz unutrašnjosti tela i idu prema spolja, tako da ako je osoba imala tegobe u respiratornom sistemu, onda će prvo nestati one a tek onda prema spolja, npr. kožne promene, koje nestaju na kraju. Pacijent mora biti strpljiv jer za njega je važno da bude izlečen od uzroka bolesti , a ne da mu se stanje samo olakša i simptomi potisnu (tzv. palijativno lečenje). Svaki slučaj je različit i ne postoje dva ista pacijenta bez obzira na ispoljavanje istih ključnih simptoma.
